KIŠOBRAN

Blogosfera je svakako jedan od globalnih fenomena koji su obeležili početak trećeg milenijuma. Blogova je, ne iz dana u dan, niti iz sata u sat, već bukvalno svakog minuta, ma – svake sekunde sve više i više. I nisu više u pitanju hiljade i stotine hiljada, već stotine miliona blogova (da li je neko spomenuo milijardu?) koji nastaju u svakom kutku naše planete koja se odjednom čini tako malom i svedostupnom. Nisam baš siguran kakav je bio početni plan gospodina Gejtsa i kompanije mu, možda je sve to on unapred znao i zacrtao, a možda je blogomanija došla tek kao nuzprizvod. Nije ni bitno, tek – ona je tu sa jasnom namerom da ostane još dugo. I to ne pred nama, već oko nas, a moglo bi se, u mnogom slučaju, reći i – u nama. Ako pokušam, kao svaki redov sa flašom piva u ruci da, posle bitke, objasnim generalove namere, onda bi to izgledalo ovako: Svaki čovek na Zemlji će biti pismen, svako pismen će imati kompjuter, svako ko ima kompjuter biće na Internetu, svako ko je na Internetu imaće svoj blog i pisaće o čemu god mu se hoće. A može i obrnutim redosledom. I sve mi se čini da je ona prva karika u lancu najslabija, da samo taj deo sa pismenošću škripi i šljampa, ostalo se ubrzano ostvaruje.

Odgovarajući na najčešće pitanje neupućenih (da, još uvek ih se, tu i tamo, može pronaći) – “o čemu se na tim blogovima piše”, odgovaram koliko neprecizno, toliko i tačno – “o svemu”. O ličnim problemima i dogodovštinama, politici, sportu, zdravlju, lepoti, modi, kuvanju, lokalnim i svetskim vestima i nepoćudnostima, turizmu, umetnosti, kulturi, književnosti… Nabrajanju jednostavno nema kraja, a opasnost da se nešto izostavi neizbežna. Koliko je sve to što se na blogovima objavljuje tačno ili dobro napisano je sledeće najčešće pitanje, na koje je odgovor veoma sličan – “ima tu svačega”. Jer, najveća prednost blogova predstavlja u isto vreme i njihova najveća mana – nepostojanje urednika. To znači, sa jedne strane, da nema ograničenja na osnovu ličnih prijateljstava, partijske pripadnosti, autorske zavisti, uredničke plašljivosti… ali, sa druge, da nema ni kontrole spisateljskog kvaliteta i faktografske tačnosti. Upravo stoga na blogovima imamo izvanredne tekstove, ali i one totalno nepismene, perfektne analize, ali i neopevane budalaštine, superaktuelne vesti koje ostali mediji skrivaju ili još uvek proveravaju, ali i najobičnije glasine, pa čak i smišljeno plasirane laži. Da, ima tu zaista svačega.

Zbornik koji je sada pred vama predstavlja izbor najboljih radova sa konkursa objavljenog povodom Blogopena 2008 u Boru, ali takođe i presek kroz sve ono što blogosfera ove godine na prostorima Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije jeste. Presek kroz onaj njen bolji deo. Blogosfera sa svom svojom raznolikošću, samo na papiru. I sa uredništvom. Blogosfera iz koje je izbačen svaki vid mržnje i očiglednih neistinitosti. Blogosfera u kojoj su ostali jasno izrečeni stavovi, emocije i razmišljanja. Blogosfera u kojoj je kvalitet probran.

Nadamo se da ćete uživati u čitanju ove knjige barem onoliko koliko smo svi mi, uključeni u njeno stvaranje, uživali u radu na njoj.

I nadamo se da će ovo biti naš mali doprinos suživotu ljudi na ovim prostorima, miru, toleranciji, saradnji i prijateljstvu.

I suživotu bloga i štampane književnosti.

Branislav Bane Dimitrijević