KIŠOBRAN

blog: Kafeana

Prvi boem s kojim sam sedeo u kafani je moj sused Sima. Sećam se toga kao da se juče desilo, bolje nego bilo čega drugog.
U prizemlju moje zgrade imao je stan i čika Sima koji je živeo sa svojom prelepom ženom, Mirom.
Kao klinac slušao sam kad su pričali stariji da je Sima budala što trpi kurvu u kući. Nisam znao je li bila kurva ali, iako dete, znao sam da je Sima silno voli. Nisam vam rekao, on je bio umetnik, slikar. I to jako cenjen, svi su pričali da puno zarađuje i zavideli mu, nisu mogli da razumeju kako jedan “moler” može da zaradi više od njih. On se nije brinuo zbog njihovih priča, uživao je stvarajući umetnost. Njegova najveća inspiracija bila je Mira, po celom stanu je imao slike na kojima je bila ona.
Sima je često išao u mahalsku kafanu, u kojoj su se okupljali mnogi umetnici koji i nisu bili iz ovog kraja grada. Mnogi su kafanu nazvali “dom propalih umetnika”. Sećam se da sam kao klinac jako želeo da uđem tamo, ali nisam imao hrabrosti. Ne da sam se bojao kafane, nego sam se plašio da moji roditelji ne saznaju za to.
Malo zam skrenuo sa teme, opet se vracam opet svom prvom “boemskom iskustvu” koje se desilo kad sam imao 11 godina.
Igrao sam žmurke sa drugovima. Sakrio sam se u zgradu, u jedan napušteni podrum sa polomljenim prozorima, tako da bih, ako dođe onaj koji žmuri, lako pobegao kroz šuplje okno. Dok sam sedeo tamo dole, čuo sam muški glas i neki smeh pa, pošto mi je bilo dosadno, odoh da vidim ko to dolazi. Uspeo sam da uočim samo da neko ulazi u Simin stan. Pomislio sam da je to on došao kući i pošao opet nazad, da se sakrijem.
Tako sakriven sedeo sam dugo vremena i pomislio da su me već zaboravili, pa sam krenuo napolje. Samo što sam izašao, video sam čika Simu kako dolazi kući. Odmah sam se setio onih priča o njegovoj ženi. Postalo mi jasno da je sa drugim muškarcem u stanu i pošao sam za Simom. Viđao sam u filmovima da u takvim situacijama dolazi do tuča i svađa, pa sam, kao radoznali klinac, pošao da vidim šta će se dogoditi.
Sima je ušao tiho u stan, verovatno misleći da mu žena spava, pa da je ne probudi. Prišao sam vratima i čekao da čujem šta će se desiti. Ali, nije se desilo ništa. Za nekoliko trenutaka iz stana je ponovo izašao Sima. Uplašio sam se kad sam ga video, ali on me samo pogledao i bez reči prošao. Prvo sam bio u šoku pa, kad sam došao sebi, krenuh za njim. Ušao je u kafanu i ja nisam mogao izdržati. Ušao sam i seo do njega. Pogledao me i osmehnuo se. Zapravo, ne znam da li se osmehnuo, jer on je imao takve oči koje, kad god ih pogledaš, uzvraćaju osmehom. Nakon nekoliko trenutaka u njima se pojaviše suze.
Došao je konobar i Sima poruci “litar na litar” i za mene “koka-kola”. Onda je otišao iza šanka i pustio kasetu. Potom se vratio za sto. Nismo ništa pricali, imao sam osećaj da je sve što je želeo da kaže bilo otpevano sa te kasete, pa sam i ja ćutao i gledao ga kako ispija vino i slušali smo zajedno “Dotako sam dno zivota” od Tome Zdravkovića.

Serafimovski Ace nik Kafana

Prevod: Veronika Kostadinova