KIŠOBRAN

blog:Dozgulpmus

Kad je moja supruga preminula, niko se nije pojavio na pogrebu. Mislio sam da je to opet neka njena zabavna doskočica, kao onda kad mi je za moj rođendan zavezala oči i ostavila usred šume, pričajući mi pritom kako me vodi na “zabavu iznenađenja”. Iznenađujuću, kažem sebi, svakako, međutim hoće li neko dosadne razgovore zameniti hipotermijom?!
Nakon što je prošlo nekoliko dana i telo joj se počelo ponašati čudno, počeo sam da se pitam da li je zaista imala sve te brojne prijatelje, umetnike o kojima mi je pričala, političare čije identitete nikad nije smela otkriti da slučajno ne bi propala tajnost misije, ili opet vrsne umetnike koji bi izgubili svoju kreativnost ukoliko upoznaju mene.
-Ti ne razumeš te stvari! To su strogo čuvane tajne! – znala mi je podviknuti kad sam je ispitivao zašto nam je račun za telefon tako visok ili, je li  možda nekad morala žrtvovati nešto u ime visokih ideala, da li je podlegla nekim kompromisima vezanim, na primer, za određene delove njenog tela.
Ni ulazna vrata, ni telefon, nisu se oglasili kako bi neko izrazio saučešće ili ponudio pomoć, pa sam tako sam kupio kovčeg, obezbedio vozilo do groblja, gde mi je prodano mesto na kojem je sad bila rupa. I rupe su počeli prodavati?- vrtelo mi se u glavi, ali otišao sam ostavljajući kovčeg u rupi,  s predosećajem da će večeras doći elitna grupa ljudi, čak i celi državni vrh, pa će se oprostiti od nje u tajnosti, s nekim prigodnim drevnim ritualom. Bojao sam se vratiti na groblje, ali je radoznalost pobedila trećeg dana. Rupa je bila prazna, a kraj nje je bio sada već razvaljeni sanduk.
- Poznajete ovu osobu? – oglasio se neko od zaposlenih – Tužno je što su ga ostavili otvorenog tako dugo. Znate, ovde vrvi od pasa, crva i raznih drugih lešinara.
- Ta osoba je moja žena! -odvratio sam – Ona je bila nešto tako veliko da ne možeš čak ni da zamisliš šta. Čak su i novine pisale o tim stvarima.
- Mora da ih je naljutila – pravio se pametan, čim su je ostavili da na ovakav način pati, osim ako joj i sami nisu napravili ovo čudo!
- Zaboravi čoveče, to je iznad naših mogućnosti razumevanja – završio sam i zamolio ga da vratimo kovčeg u rupu. Zbog silnih potresa, iz tela su počele izlaziti životinjke koje su se ovih dana udomile tu.
Stvari se nisu promenile, osim što sam ja ostao bez žene. Teško je bilo slediti vesti bez potrebnog koda za dešifriranje ili razumeti novine kad ona nije bila tu. Teško je bilo, to znam, i za njih da nađu dostojnu zamenu.
Sadašnja mi je supruga stalno nasmejana, a i manje me kinji. I ona je neka vrsta tajnog agenta u još tajnijoj organizaciji. Kaže da joj to što se smeje pomaže da lakše pročita namere svojih sagovornika. Izbegavam da je gledam koliko god mogu, bojim se da ne pomisli da sam bezobrazan. Ne bih želeo da stekne pogrešnu predstavu o meni.

nik Dozgulpmus

Prevod: Veronika Kostadinova