KIŠOBRAN

U to vreme je bio drugi razred osnovne škole. Bio je zaljubljen u nju a ona ga nikad nije primećivala. Bio je miran i povučen sve dok je jednog dana nije čuo kako baš to govori za njega: da je previše stidljiv. Rešio je da se promeni zbog nje. Dugo je smišljao šta će da uradi i napokon mu je pala na pamet ideja.
U to vreme su se često pojavljivale poruke koje su kružile po razredu. Tako da je i on rešio da napiše savršeno glupu poruku koja je glasila:

Ko ovo pročita taj je glup. Šalji dalje.

Ova glupa poruka je za njega imala smisla. Neko vreme je razmišljao da li da je pošalje i onda je odlučio. Okrenuo se i dodao je osobi iza sebe. Više se nije okretao, samo je slušao šaputanje na času i znao je da to ima veze sa njegovom porukom. Bio je ubedjen da će ona biti oduševljena. Spremao se za trenutak kada će poruka stići do učiteljice i kada će on otvoreno priznati šta je uradio.
Poruka nije ni stigla do nje kada ju je neko predao učiteljici. Ona je počela da ispituje po razredu i kada je konačno dosla i do njega, on je rekao: nisam ja. Neko mi je poslao poruku. Ja sam samo preneo.
Dve sekunde kasnije je shvatio da ga ONA posmatra kao najveću budalu. Učiteljica je za poruku okrivila njegovog najboljeg druga, od koga se ONA ubuduće nije odvajala.

Razmišljao je o ovome godinama. Nikad nije sebi oprostio što nije smogao dovoljno hrabrosti. Ovaj dogadjaj ga je mučio svakodnevno. Pored svog truda ona nikad neće znati…
Šest godina kasnije, na maturi se opet setio poruke. Rešio je da joj kaže. Pretpostavio je da se ona neće ni sećati toga, ali nije ga bilo briga. Neće je više videti. Otišao je do nje i pitao je da li se seća? Odgovorila je potvrdno. Nije mogao da veruje.
-Ja sam to napisao.
-Znam-rekla je ne obraćajuci pažnju na njega.
-Kako?
-Sedeo si u prvoj klupi. Niko nije mogao da ti doda poruku.
-Ali, ti nikad nisi ni pričala sa mnom posle toga.
- Jednostavno mi se ne svidjaš.

Sara Živanov