Izbor naratora je od presudnog značaja za realizaciju priče. Tim izborom, mi umnogome određujemo i način i stil pripovedanja, odlučujemo čiju ćemo stranu istine osvetliti, koji ćemo sled događaja ispratiti, sa koje strane ćemo prići problemu.
U velikom broju događaja te su nam mogućnosti široke, a u našem konkretnom primeru imamo čak i više mogućnosti nego inače.
Svoju verziju ove priče mogu nam ispričati:
* Neutralni pripovedač
* Glavni lik – nosilac radnje, u našem primeru:
- Kradljivac
* Neko od sporednih učesnika, u našem primeru:
- Direktor biblioteke
- Bibliotekar koji je uhvatio lopova
- Neko od ostalih bibliotekara
- Milicioner
* Direktni ili indirektni svedok, unašem primeru:
- Javni tužilac
- Korisnik biblioteke
- Novinar
- Prijatelj ili član porodice nekog od prethodnih
* Neko sasvim nevezan za događaj (priču je čuo iz treće ruke i sada je i sam priča).
Mogu to biti i mnogi drugi, mogućnosti su neisrpne. Pisac mora ovde da najstrože vodi računa šta narator može znati o slučaju (u trenutku dok to saopštava čitaocu!), na koji način i kada je došao ili dolazi do informacija, kakav stav i motive ima prema slučaju i prema pričanju, odnosno onome kome priča. Vešt pripovedač pokušaće da se svom naratoru uvuče pod kožu, da razmišlja kao on, da bi mogao i da priča poput njega.
Ovde su moguća dva puta: jedan je istraživački – da pokušamo da saznamo što je više moguće o stvarnim ličnostima, a drugi – da uloge likova, učesnika u događaju, dodelimo ljudima koje dobro poznajemo i da pokušamo da zamislimo kako bi oni reagovali u određenim situacijama.
Svrstano u: Radionica kreativnog pisanja | 14 komentara
Autor: Branislav Bane Dimitrijević, Radionica kreativnog pisanja
Komentari
Članak je objavljen 13.10.2008 u 4:52 pm i svrstan je u Radionica kreativnog pisanja. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
A ako se sve ispriča iz potpuno desetog ugla? Ugla knjige sa police?
Zanimljivo gledište. U osnovi je to varijanta neutralnog pripovedača (onoga koji je upoznat sa svim dešavanjima) i glavnog svedoka, onoga koji sve vidi, ali je nemoćan da bilo šta učini.
Slobodno kreni sa pisanjem, ali prati i dalje izlaganja. Možda ti i pomognu
Da li da čekamo ‘predavanje’ o elementima dobre priče, ili da se odmah bacimo na pisanje ?
Ko ima ideju, može i odmah da počne sa pisanjem. Neke priče su već i stigle.
U svakom slučaju pratite i ostale tekstovima, gde će biti iznešeno još mogućih pravaca i mogućnosti.
Ako bih mogao dobronamernu kritiku da uputim… Ne mora obavezno narator koji nije glavni junak već jedan od učesnika (tzv. spektatora)da obavezno govori samo i isključivo o stvarima koje može da vidi. Setimo se primera dečaka Miše iz Lazarevićeve pripovetke “Prvi put s ocem na jutrenje”. On je skroz ključaonicu video više nego što se inače može videti u tom položaju.
Danilo, pa ti uopšte nisi pazio na času (što će reći da je predavač bio dosadan).
Upravo to i piše:
- Neutralni pripovedač
* Glavni lik – nosilac radnje, u našem primeru:
* Neko od sporednih učesnika,
* Direktni ili indirektni svedok,
* Neko sasvim nevezan za događaj (priču je čuo iz treće ruke i sada je i sam priča).
Izvin’te profesore. Ali Luka i Jovan sve vreme pričaju, ništa ne čujem od njih.
)))
Samo da se javim da sam na casu
u zadnjoj klupi.
Gde li sam ja ako je Jelana u zadnjoj klupi???
Verovatno u cosku,lol…
Oni koji čas sede u poslednjoj klupi, čas stoje u ćošku, obično nauče više od onih koji u prvoj klupi trepću okicama i stalno dižu ruku
Ja sam za sad u magarećoj klupi, tamo se sedi uglavnom po kazni, i sede oni koji ama baš ništa ne znaju
Suske, pa magareca je u zadnjem redu, nemoj da mi otimas
Ja sve mislila da je kraj katedre
da se fizički natera prisutan da prati dešavanja, jer je obično rasejan, nemaran i stalno galami 
U mojoj prici je u zadnjem redu.
Nemoj da mi remetis raspored.