Можда једном напишем
песму о голом камену притоке
што снагом истине решава жутило
под капцима нестварним
можда је неко прочита
узнемирен откуцајима
и загонетком дана
када блистамо у двоје
нема начина да откријем
несаницу и пролеће прошло
кад ход успорава тежина камена
не никако истрошени Сизиф
моја блискост са речима
потиче далеко од победника
и заједљивих освајача
клицом што лелуја
Овим ветром
дарована пољупцима
и шареним цртежима
можда напишем песму
у Времену
Mirjana Kovačević
Svrstano u: Poezija | 0 komentara
Autor: Mirjana Kovačević
Komentari
Članak je objavljen 22.07.2010 u 9:28 pm i svrstan je u Poezija. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.











Comments RSS Feed TrackBack URL