KIŠOBRAN

„Hvala i prijatno“ reče stariji čovek odlazeći sa penzijom. Zgodna plavuša ispratila ga je pogledom dok je odlazio, a onda se okrenu ka narednom čoveku u redu.
Bio je to još jedan običan i dosadan dan u banci, pa ipak, zgodna plavuša za šalterom bila je neobično vesela. Verovatno je imala velike planove za taj dan. A možda je jednostavno uživala u poslu koji radi.
„Molim za pažnju“, malo glasnijim, ali smirenim glasom reče mladić koji je tek ušao u banku: „imam nešto u džepu. Molio bih sve prisutne da legnu na pod.“
Nastala je panica u banci, ali ljudi su bili suviše prestrašeni da bi uradili bilo šta drugo, pa su poslušali mladića.
„Mlada damo, da li biste mi dali sav novac koji ova banka poseduje?“, neobično smirenim glasom upita mladić. Zgodna plavuša, koja je sada delovala potpuno drugačije, bledo i prestrašeno, otišla je u trezor, i, posle nekih petnestak minuta, vratila se sa braon papirnom kesom, koju je mladić odmah stavio u unutrašnji džep svoje jakne. Međutim, dok je mladić bio zaokupljen ovim stvarima, druga radnica za šalterom je pritisnula nečujni alarm. Mladić je krenuo prema izlazu, ali onda se naglo zaustavio. „Mnogo ste spori“, reče mladić, okrenu se i krenu prema toaletu. Ljudi su zabezeknuto posmatrali ove prizore. Već ih je i napustio strah.
„Ne brinite ništa, policija je na putu.“, reče debela šalterka ljudima, kada je neobični mladić već zatvorio vrata za sobom.
Samo nekoliko minuta kasnije začuo se policijski narednik kako, preko megafona, govori mladiću da je opkoljen i da ne može da pobegne. Istog trena vrata toaleta su se otvorila, i mladić je umerenim hodom krenuo ka izlazu podignutih ruku. Dva uniformisana lica su se, polako, i sa uperenim oružjem, prišli mladiću, oborili ga dole i vezali lisicama. Ali, na opšte iznenađenje, nisu pronašli oružje kod njega.
„Mora da ga je bacio negde unutra. Pročešljajte svaki pedalj ove banke i nađite ga“, reče pametni narednik i uze braon papirnu kesu koju je našao u unutrašnjem džepu mladića. Međutim, unutra ne beše novac, već novinski isečci. „Ha, koliko moraš da budeš glup da bi te zajebala šalterka?!?!“, ponosno se smejao.
Zazvonio je telefon u stanici. Narednik je bacio još jedan podrugljiv pogled ka novom zatvoreniku, i podigao slušalicu.
„Gospodine,“ reče jedan od policajaca sa druge strane veze:„nema ni traga nikakvom oružju. Ali gospodine, nema ni para u sefu.“
„Molim? Kako nema? Gde je mogao da nestane? Pretražite sve ponovo!!!“, besno zalupi slušalicu narednik, i okrene se ka mladom čoveku. „Šta si to uradio? Gde si to mogao da sakriješ u banci?“ Mladić je samo ćutao. „Ako nam ne kažeš, obećavam ti da ćeš dugo, dugo biti na služenju kazne. Dakle? Dobro, ja sam ti rekao!!!“ zaurla narednik i izlete iz sobe.
„Ovo je ozbiljna optužba. Da li ste sigurni?“ upita časni gospodin sudija mladog optuženika.
„Da, želim sam da se branim, jer ovo je samo jedan veliki nesporazum.“ odgovori mladić.
„U redu. Pročitajte optužnicu………..“

******************************************************************
Mladić je toga jutra bio neobično dobro raspoložen. Neobično za čoveka koga, kako stvari stoje, očekuje veoma duga zatvorska kazna. Ipak, bio je to dan kada on počinje sa svojom odbranom. Nije poneo svoju torbu, nije poneo svoje papire. Uz pratnju policije, došao je, po ko zna koji put do sudnice.
„Možete da počnete svoju odbranu. Da li pozivate nekog svedoka? Čisto da vas upozorim, ne smete pozvati svedoke koji su već svedočili, imali ste šansu da ih ispitate, niste je iskoristili, sami ste krivi. Izvolite.“, sudija je otpočeo suđenje.
„Hvala gospodine sudija. Ne, nemam nameru da ih ponovo zovem. Želim samo da zatražim da se ponovo pusti snimak sa sigurnosnih kamera.“
Sudija je bledo gledao mladića. Onda je pogledao tužitelje koji su klimnuli glavom u znak odobravanja.
„Pa, tužilaštvo nema problema sa tim. Ne znamo samo kako će vam to pomoći, ali ajde.“ , reče sudija.
Snimak je krenuo. Mladić je prišao televizoru, pojačao zvuk i počeo nešto da zapisuje. Kada se snimak završio, mladić je pogledao u svoj papir i počeo svoju odbranu.
„Opljčkao sam banku, jel da? Šta je to pljačka? To je nasilno otimanje dobara. Da li sam oteo? NE, reći ćete vi, ali vi ste ih naterali da vam daju novac, pod pretnjom oružja. E, tu se ne slažem sa vama. Da li sam uperio ikavo oružje u bilo koga? Ne, izvinite, ali ja čak nisam ni imao oružje. Ja sam ušao u tu banku, sasvim normalno, kao i svaki čovek koji uzima kredit, to jest, pozajmljuje pare od banke. Meni je trebalo mnogo para, za šta, nije ni bitno. Ali ja sam u tu banku ušao tražeći kredit. Kao što ste pročitali u mom lekarskom dosijeu, ja imam klaustrofobiju, i samo sam zamolimo ljude da legnu, da bih se osećao kao da imam više prostora. Dakle, niko ih nije naterao ni na to. Legli su, da bi meni učinili. Hvala im. Onda sam prišao šalteru. Ja nikada do sada nisam uzimao kredit od banke, i ne znam ni kako se to radi. Samo sam znao da mi treba puno para. Zato sam tražio sav novac, pa ako mi daju, daju, ako ne, pa dobro, može i manje. I za trenutak sam pomislio da su veoma ljubazni i da su mi stvarno dali novac. Medjutim, eto, prešli su me. Nema veze, neću da ih tužim, samo tražim da me sada pustite, jer ima još banaka koje su možda malo poštenije.“
„Ali, vi ste gospodine tvrdili da imate pištolj u džepu, zato su vam se ljudi i sklanjali. A i novac, gospodja kaže da vam ga je dala.“, reče sudija optuženiku.
„A, ne, izvinite, ali nikada nisam rekao da imam pištolj u džepu. Vidite, prijatelji su mi rekli da neću nikada dobiti kredit ako ljudi iz banke vide da nemam ni posao, ni prebijene pare. Pa sam morao da kažem da imam nešto, neki novac u džepu. A ta gospođa, pa to je onda moja reč protiv njene, a s obzirom da novac nije pronađen….“
Cela sudnica je zanemela. Samo su blicevi sevali. Nekoliko trenutaka kasnije, mladić je napustio sudnicu, stao, omirisao svež vazduh, i uputio se ka ulici. Tamo je stajao glanc nov BMW, sa zatamnjenim staklima. Otvorio je vrata za suvozača, pomerio je praznu braon papirnu kesu sa sedišta i seo.
„Gotovo je, gde ćemo sada?“
„Ma da li je bitno?“ upita zgodna plavuša, i odveze auto u nepoznatom pravcu.

Srđan Dimitrijević