Po jednoj priči
Iz severnog Banata
Nastavnik likovne kulture
Učeći decu u Radojevu, staroj Klariji,
Svakome daruje crtež ili sliku.
Poklon kojem se ne gleda u oči
Zahvalan čto će čuvati
Dok ne izblede
Među odbačenim knjigama
Pod prašinom
Među ramovima, na zidovima.
Odakle sam poklon gleda u oči
Beše se već umorio
Od pomisli
Da je to što čini
Uzalud.
Troši i rasipa.
Dok jednog dana
Neko dete
Cigančić
Krupnih, sjajnih očiju
Ne reče
Da ga je pozdravio njegov otac
,,Mi nemamao televizor
Struju su nam
Davno isključili
Pa čim smrkne
Upalimo sveću.
Tako je sinoć
Plamen sveće
Obasjao Vaš crtež
Na prozoru bez zavesa.
Dugo smo gledali
U konje koji jure
Njivama
U krošnje bagrema
Senke i vazduh koji treperi.
Baš lepo crta
Tvoj nastavnik
Zahvali mu se i kaži
Da sam ga ja
Pozdravio.
Rekao je moj otac
I dunuo u plamen
Dosta je izgorelo.
Sutra ćemo
Opet gledati.“
Milorad Šuković, Aranđelovac
Svrstano u: Poezija | 12 komentara
Autor: Milorad Šuković
Komentari
Članak je objavljen 28.06.2008 u 8:53 am i svrstan je u Poezija. Dostupan je RSS 2.0 feed za komentare. Možeš da ostaviš komentar, ili trackback sa svog bloga.
Lepo! Baš nas je dotaklo, izazvalo neka prijatna osećanja koja se uspavaše. Hvala za pesmu koja treperi u nama kao slika u prozoru!
краткоћа пламена
цртеж ко цртеж . . . неко би реко
доконости то је резултат видљив
белина хартије трпи баш свашта
поклонику тек , угођај читљив
понекад чудни путеви му буду
заврши често где ретко ко зна
пружајућ ненадано угођај нови
оку што му поруку препозна
јер Судба му је пут изненађења
који често и за посматрача бива
трајање му пак . . . живота има
докле год га око нечије открива
U pravu je miki – zaista treperi iznutra.
Kako lepa prica!
текстов почнува малку бајато, но потоа се отвара и шири низ една сосема поинаква перспектива. и поента.
сосема неочекувано. сосема човечко.
кога ќе размислам подобро, нема ништо бајато во приказнава.
се’ е на вистинското место, Милораде.
поздрав.
To je to! Naoko jednostavno,da svi lako razumeju.Kao muzika-pusti do naših čula, neka svako primi za sebe.I baš lepo što je “školska”, ha Vidovdan. Mnogo nam se u “javnosti” nudi samo crne hronike škole. Zašto,kad je škola lepa kao ova “slika”
taknulo me.
Dotaklo me je. Treba pjevati. Na ovaj način.O djeci i lepim slikama.Lako i razumljivo.
PREPOZNAO SAM PRICU. JA SAM TAJ NASTAVNIK(SLIKAR I STVARALAC IZ SRPSKE CRNJE)PESMA JE MNOGO LEPA I AUTENTICNA,UCI CE U IZBOR POEZIJE BANATA.BANAT NIJE TAKO MALI.i ROMI SU LJUDI.MEDJU NJIMA IMA PESNIKA I SLIKARA. ONI GAJE SVOJU AUTENTICNOST.SETICETE SE POEZIJE DJURE JAKSISA I MIROSLAVA ANTICA. ODISU GARAVIM SOKAKOM
[...] PEPEO / Maja Kaksa SEKS VAMO-TAMO / Jasmina Đurovska ARHIMED, POLUGA I ZEMLJA / Milan Milošević SLIKA / Milorad Šuković UROK / Ivan Despotović SVJETIONIČAR / Hesus ZAŠTO NISAM PREVARILA MUŽA [...]
[...] PEPEO / Maja Kaksa SEKS VAMO-TAMO / Jasmina Đurovska ARHIMED, POLUGA I ZEMLJA / Milan Milošević SLIKA / Milorad Šuković UROK / Ivan Despotović SVJETIONIČAR / Hesus ZAŠTO NISAM PREVARILA MUŽA [...]
Nešto me nagoni da čitam dalje.Najpre ove Miloradove pa onda ostale. I ovo je lepo i ,Bane, još je lepše što na ovim stranama seješ lepotu. Podalje od papirnatog korova dnevnih i svakodnevnih novina.Daleko od svakojakih napasti. Pogotovo onih koji truju naše đake, naše učitelje i ne dozvoljavaju da probije stablo ovakvih SLIKA.Ali zrno je klicu zametnulo